Kada govorimo o tradicionalnim objektima ishrane u Bosni nemoguće je a da se ne spomenu svi objekti u kojima se konzumira hrana. Odnosno možemo se osvrnuti na čitavo tradicionalno ugostiteljstvo Bosne i Hercegovine.
Ukoliko ste propustili pročitajte naš prethodni članak – 5 tradicionalnih jela u Hercegovini.
Pravo tradicionalno kulinarstvo je vezano za kuću i kućne prostore a manje za čaršiju. Aščinice su su narodne kunhinje dok su još postojale i mehane (krčme, gostionice) i imareti (javne kuhinje pri zakladnim ustanovama).
Aščinice kao zasebne objekte, Sarajevo je imalo već koncem 15.stoljeća, dok se u Foči pojavljuju u 16. stoljeću, u Banja Luci oko 1630.godine itd.
Svaka aščinica je imala prostor podijeljen na dva dijela. Proizvodni dio je činila kuhinja (mutvak) a prodajni dio su činili aščinski odžak i aščinski dućan.
Često je za aščinicu bila vezana i pekara.
Aščija, kao zanimanje, prvi put se spominje 1492. godine, kada se spominje da je u Sarajevu, u Isabegovoj musafirhani radio aščija.
Aščije su kuhari koji nisu specijalizirani samo za jednu vrstu jela, pa je i ranije bio uobičajeno da u sklopu zanata aščije, šegrti izučavaju, a kasnije i koriste druge zanate koji su vezani za pripremu hrane.
Već i prve aščinice koje se spominju u istorijskim dokumentima, imaju pekaru koja je vezana uz aščinicu. Aščije su osim kuhanja hrane, izučavali i pekarski zanat, pa su svojim mušterijama pripremali i hljeb koji su služili uz ostalu hranu.
Konzumni prostor aščinice obično se naziva odžak, ili aščinski odžak (aščinsko ognjište), a naziv dolazi od odžaka (toplog pulta ognjišta) koji se nalazi obično istaknut u prostoriji za posluživanje jela.
