Godine: 20
Grad: Tešanj
Zanimanje:student
O, čovječe ti ” mala praško” , zar će ti život proći u strahu, u žaljenju za nečim što nisi imao hrabrosti da uradiš, zar će ti život proći u kajanju za nečim što te bilo strah uraditi, zar da ti život prođe u strahu šta drugi misle o tebi?!
O, čovječe ti ”mala praško” zar ćes dopustiti da budeš praška? Mi jesmo, priznajem, male praške u odnosu na svemir, ali ta mala praška može da se izdvoji od ostalih, da bude cijenjena , da bude poštovana, da se ona prije svega ponosi sama sa sobom, da bude unikat.Vrlo je bitno da budemo unikat a ne nečije kopije. Puno je kopija na svijetu jer se ljudi boje. Ali čega se boje? Kaže Meša Selimović u svom romanu ”Boj se ovna, boj se govna. Pa kada misliš živjeti?
Upravo to ”kada misliš živjeti”… Život je sada u ovom trenutku i ne možemo više taj trenutak da vratimo. To i jest čar i bit života. Mi se svi sjećamo nekih trenutaka, jednostavno ljudi pamte emociju, bilo dobru bilo lošu pamte tu radost, bol, tugu u datom trenutku. Na kraju sve su emocije lijepe jer nas uče zivjeti uče nas da budemo ljudi, uče nas da da budemo jaki.
Ne boj se biti drugačiji, to i jest ljepota čovječanstva. Biti drugačiji i imati svoj stil ne znači biti lud, ne dragi moji. Imati svoj stil u bilo kom smislu, znači biti čovjek. To ne znači biti onaj mali sitni čovjek, to znači biti čovjek koji je hrabar, hrabar poput divlje zvijeri. Biti čovjek koji se bori za sebe, bori se sa svoju državu.
Životni stil ne može svako da živi, kao sto rekoh, to mogu samo oni hrabri koji se ne boje, samo lavovi. Mi živimo u tako lijepoj zemlji na koju treba da budemo ponosni. Ali nažalost naša zemlja ima toliko puno rupa u sebi da ne dopušta ljudima da žive životom kakvim hoće i žele. To kažu oni koji ne znaju da žive. Ali ja u ovoj prelijepoj Bosni i Hercegovini želim, hoću i moram živjeti stilom kakvim ja želim, hoću i moram. Za naše ljude sve je apsurdno, sve je nešto čudno, jer se boje da gledaju i samo vide ono što im se kaže i prikaže. Žive život onako kako im drugi dikiraju. Ali ja tako neću, ja želim da budem sretna prije svega. Ljudi moji da kažem ” nije sreća para puna vreća”, sreća je kada imaš prije svega zdravlje, porodicu, prjatelje koji te vole, sreća je kada nađeš svoju drugu polovicu, e to je sreća. A novac, on će doći, za njega se ne treba puno vezati. Njega treba držati u ruci, ne u srcu. Srce je predviđeno za neke druge stvari.
Budi lider u svom gradu budi lider u svojoj zemlji. Ne boj se pričati, ne boj se reći svoje mišljenje. Ne budi kukavica. Recimo ako voliš modu, ako imaš neki drugaciji stil odjevanja ne boj se to prikazati ne budi kukavica koja će nosi nešto samo da se ne izdvaja u društvu. Znam, prvo ce te gledati čudno, pa će te ismijavati, na kraju će te kopirati,a samo je bitno da to izneseš da imš svoje JA.
Budi ti dizajner svoga života, svog životnog stila. Bitno je voljeti sebi, svi oni koji istinski vole sebe raditi će na sebi, na svojim mana. Ti ljudi neće puno gledati oko sebe i neće puno mariti za druga misljenja ona nebitna , mariti će samo za kontruktivne kritike. Te kritike su pozitivne i daju ti materijal da radiš na sebi.
Zapamti dobro, ti si taj koji živi svoj zivot, ti sti taj koji kreira svoju relanost, koji upravlja svojim mislima, ti si taj koji će reći ja živim ovaj život punim plućima. Ovaj život je moj i ja nemam drugi, nemam popravni, da mogu da ispravim nešto. A ako ću ispravljati, to nije život kakav ja želim da bude. Tako da, život treba da je vrijedan punih pluća. I moj, dragi, baš takav jeste.
I na kraju, ja u ovom gradu živim stilom kakvim ja hoću….. Kakvim ja želim. Time se ponosim. Jer, moj grad je pun moje ljubavi.
I neću dopustiti da život živi mene, nego da ja živim život.!
